Matične ćelije već decenijama se uspešno koriste u medicini. Najuspešniji su tretmani presađivanja koštane srži u službi borbe protiv raka i leukemije, kao i tretmani za neurološke probleme, poput moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Čula su veoma receptivna na ovo vrstu tretmana, tako da je matičnim ćelijama moguće otkloniti čak i slepilo i gluvoću. Matične ćelije su izuzetno efikasne i pri lečenju povreda, uključujući povrede kičme, a sve su češći eksperimenti i sa korišćenjem matičnih ćelija za rast zuba. U eksperimentima sa životinjama pokazalo se da matične ćelije stimulišu obnovu i rast zuba, a jedan od prvih testova na ljudima uspešno je završen u septembru ove godine.
Uz pomoć američkih kolega, kineski stručanjaci okupili su četrdesetoro dece uzrasta oko 10 godina, koja su imala povrede stalnih prednjih zuba, najčešće jedinica, ali i dalje su imala poneki mlečni zub, poput šestica. Iz preostalih mlečnih zuba dece ekstraktovane su matične ćelije zubne pulpe (hDPSC), koje su se potom razvijale u laboratorijskim uslovima. Zatim su ćelije ubrizgane u koren oštećenih zuba, pri čemu su najčešća stanja bila polomljeni zubi kojima je pritom oštećen koren i smanjen dotok krvi. Veoma brzo zabeležene su promene u jačini korena i protoku krvi, a počeo je da se formira i novi dentin. Godinu dana posle tretmana, većina dece je ponovo razvila senzitivnost u oštćenim zubima, a po svim indikacijama, stanje se i dalje poboljšava kod većine dece, uz formiranje novih krvnih sudova, vezivnih tkiva, nerava i dentina.
Budući da su povrede prednjih zuba kod dece veoma česte i da adekvatno rešenje ne postoji, sa eventualnim izuzetkom apeksifikacije, koja pomaže u malom broju slučajeva, ovi rezultati predstavljaju veliko ohrabrenje za roditelje. Za razliku od drugih tretmana koji koriste matične ćelje, upotreba matičnih ćelija iz mlečnih zuba dece ne zahteva skupe procedure odlaganja i čuvanja, već se koriste zubi koji su već u vilici, i to u periodu kada postoji najveći rizik od povreda prednjih zuba usled padova u igri.
Sasvim smo sigurni da će već u bliskoj budućnosti stomatologija prestati da bude fokusirana na zamenu oštećenih ili degenerisanih tkiva veštačkim materijalima i da će sve više ličiti da druge medicinske nauke, u kojima je neželjene procese moguće zaustaviti i preokrenuti, pa čak i dovesti do stvaranja potpuno novog tkiva. Činjenica da je eksperiment o kome smo govorili izveden u Kini, od strane lokalnog univerziteta, sugeriše da proces nije toliko skup i komplikovan da bi bio van domašaja većine roditelja, pa čak možda i deo opšte zdravstvene zaštite.
